Internet servisi
Servisi Interneta su skup komunikacionih protokola koji se koriste na Internetu i drugim sličnim mrežama. Oni su široko poznati kao TCP/IP, što je ime dva najvažnija protokola među ovim standardima. Moderno IP umrežavanje predstavlja sintezu više razvojnih struja čija evolucija je započela 1960-ih i 1970-ih, naime Internet i lokalne mreže.
Princip rada Interneta sličan je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristeći telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomoć telefonske linije i modema (uređaj koji digitalne signale iz računara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosleđuje računaru, računar poziva Internet servis provajdera, nakon čega se vrši povezivanje na Internet. Konektujući se na mrežu svih mreža, računar i sam postaje deo mreže.
Popularnost Interneta ogleda se u činjenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju računara i korisnika veoma brzo zastarevaju. Što se tiče servisa Interneta, njihov tačan broj ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni, a potom nestali.
Servisi Interneta se mogu svrstati u pet kategorija:
)Istorija interneta
Историја интернета почиње развојем првих рачунара и првим визијама о умрежавању. У свом познатом чланку у часопису Atlantic Monthly, Венивар Буш је истакао да недостаци у размјени нових теорија и открића успоравају научни напредак. Као одговор на тај проблем, он је замислио један систем за брзу размјену и организовање научних информација, на располагању свима коме су потребне и назвао га memex. Memex је требало да буде један транспарентан систем гдје су ускладиштене књиге,слике, часописи, новине, рукописи и научни есеји и биљешке, тако да свако ко има рачунар и знања о његовом систему индексирања може да им приступи. Буш је замишљао да ће се научници из цијелог свијета повезивати и приступати тим информацијама дотада невиђеном брзином, базирајући се на сличним принципима асоцијације на којима почива организација људског мозга. Такође је замишљао научнике и професионалце мајнинга података како снимају своје „путовање“ кроз њих, тако да свако ко је за њих заинтересован може да их слиједи. Скоро пола вијека након појаве тог чланка, Бушова визија је реализована у облику веба и сродних технологија интернета.
https://www.youtube.com/watch?v=GoArMpcsdGk
Кликом на линк поред слике можете погледати видео.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
